О књизи: 1981 / ..."Додаћу и да је поред тешког животног искуства, веома важно - ништа мање важно ! - присуство уметничког штиха, срећног увида, који омогућава да се неустрашиво одсече и одбаци све непотребно Сваки прави уметник долази у уметност са својом „темом“, а шта је тема – са својим животом, и то једино. ствар која га чини занимљивим, под условом да је његов живот болно занимљив другима. Ако се он, истичући се својом индивидуалношћу, ипак поклапа са великим мноштвом њихових живота, дакле, песме о рату различитих песника не ометају једна другу, не понављају се, а можда само допуњују. А онда постоји посебна судбина - „и ми смо девојке које ходају, изгледају као дечаци. Санитарије, медицински инструктори, медицинске сестре. Јучерашње ученице носе рањенике под ватром са ратишта. Универзално осећање и захвалност према њима и кривица пред њима пише не само о рату . Има песме о љубави и природи. Посетила је и Курилска острва, и Братск, и тундри, и тајгу, и Урал, и Полесје. Има много песама о источном Криму, драгих њеном срцу. Разне линије инспирисане иностраним путовањима и утисцима. Али све ове песме, укључујући и оне најмирније, смиреније, као да су обасјане том ватром - ватра оскудне ватре, спљоштена пушница, експлозија гранате, фронтовска ватра. Од претећег одраза нема бежања»...